Masno tkivo je vrsta specijalizovanog vezivnog tkiva čija je glavna funkcija skladištenje energije, zaštita organa i doprinos endokrinom profilu tela.
U zavisnosti od lokalizacije podeljeno je na
- parijetalnu mast (subkutana tj. potkožnu mast)
- visceralnu mast (mast koja oblaže “viscera” tj. unutrašnje organe).
U zavisnosti od structure masno tkivo je podeljeno na belo i smeđe – koje skladište i sagorevaju energiju. Belo masno tkivo takođe pruža sloj izolacije, dok se smeđe masno tkivo nalazi u premalim količinama (kod dece i odraslih) da bi to učinilo. Smeđa masnoća, međutim, oslobađa energiju u obliku toplote. Masno tkivo većinski čine adipociti – diferencirane ćelije koje skladište višak energije kao kapljice triglicerida, zajedno sa raznim nosećim ćelijama i vlaknima. Ostale bitne ćelije masnog tkiva biće opisane u daljem tekstu. Masne ćelije osim energetske imaju endokrinu funkciju jer mogu lučiti hormone kao I druge funkcije koje će biti opisane.
Masne ćelije – Sive (Braon) masne ćelije, Bež masne ćelije, Bele masne ćelije
Slika – Masne ćelije
Masno tkivo
Funkcija masnog tkiva
Funkcija masnog tkiva zavisi od vrste i lokalizacije masti u telu. Kako funkcija masnog tkiva prvenstveno zavisi od tipa masti, bolje je posmatrati funkciju smeđe i bele masti odvojeno, iako se neke karakteristike preklapaju.
Funkcija belog masnog tkiva
Belo masno tkivo funkcioniše kao skladišni i izolacioni sloj ispod kože, ali takođe igra i endokrinološku ulogu u telu. Previše masti proizvodi više hemikalija, ali takođe povećava rizik da telo postepeno prestaje da reaguje na ove hemikalije kao i obično. To znači da će se metabolički poremećaji poput dijabetesa i zapaljenskih bolesti vremenom razviti ako imamo prekomernu težinu. Mast je toliko važna za homeostazu (stabilne procese u telu) da se sada smatra punopravnim organom, a ne vezivnim tkivom sa funkcijom skladištenja energije. Belo masno tkivo (WAT) ima brojne funkcije, u zavisnosti od toga gde se nalazi u telu. Tu spadaju angiogeneza (proizvodnja novih krvnih sudova) i koagulacija krvi (zgrušavanje), reprodukcija, metabolizam glukoze, metabolizam masti, regulacija apetita, imuniteta i vaskularnog tonusa ili koliko krvni sud može da se stegne i proširi. Postoje dve podvrste VAT: potkožna WAT (subcutaneous White AdiposeTissue) i visceralna bela mast WAT (visceral WAT). Područja su podeljena na depoe, na primer perigonadni (oko spolnih žlezda) i retroperitonealni (iza peritoneuma) depoi. Gde se nalaze ta depoa, mogu značiti razlike u tipu ćelije, njihovoj distribuciji i njihovom obliku, kao i razlike u funkciji prema kojoj se geni masnog tkiva izražavaju. Visceralna WAT – bela masnoća koja se okuplja oko organa – povezana je sa metaboličkim poremećajima. Ako imate oblik „jabuke“, imate veći procenat visceralne masti nego neko ko ima oblik „kruške“. Ovo se smatra manje zdravim. Oblik kruške rezultat je većih naslaga potkožne vode i može, za razliku od jabuke, biti zaštitna karakteristika.
Metabolic syndrome and body shape – Metabolički sindrom i oblik tela
Opis ćelije belog masnog tkiva
Ćelije belog masnog tkiva imaju velike vakuole i mali broj mitohondrija. Imaju sposobnost (i prostora) da skladište lipide u obliku kapljica triglicerida. Ovo zaustavlja cirkulaciju ovih masnih kiselina u krvi što može prouzrokovati upale krvnih sudova i nakupljanje arterijskog plaka. Međutim, belo masno tkivo nije samo rezervoar masti. Belo masno tkivo WAT je endokrini organ koji luči hormone, faktore rasta, enzime, matriksne proteine koji formiraju proteinska vlakna i citokine (imunološki odgovor) – najvažniji se mogu videti na donjoj slici. Na različitim lokacijama proizvode se različite hemikalije, u zavisnosti od toga koji su geni masnih ćelija uključeni ili izraženi. Na primer, više leptina (supresija apetita) i adiponektina (regulator glukoze i masnih kiselina) se proizvodi u sWAT-u, a više interleukin-6 (inflamatorni odgovor) i inhibitor 1 aktivatora plazminogena (zgrušavanje krvi) proizvode u vWAT-u. Ove hemikalije (adipokini) mogu biti pro-inflamatorne ili antiinflamatorne, a čini se da su odnosi neuravnoteženi kod gojaznih osoba. Ostale hemikalije, kada se proizvode u prekomernoj ili nedovoljnoj količini, proizvode simptome metaboličkog sindroma – visok krvni pritisak, oblik jabuke, rezistenciju na insulin i visok nivo holesterola i / ili triglicerida u krvi. Znakove metaboličkog sindroma možete videti na gornjoj slici.
Chemicals secreted by adipose tissue
Funkcija smeđeg – braon – masnog tkiva
Ranije se mislilo da smeđe (braon) masno tkivo (Brown AdiposeTissue) ima ulogu generisanja toplote, ali sada znamo da proizvodi i različite adipokine. Kada je smeđa mast presađena u testne životinje u laboratoriji, naučnici su videli da se poboljšala tolerancija na glukozu i osetljivost na insulin. Transplantacija smeđe masti ili primena hemikalija koje proizvode mogu biti budući lek za dijabetes, metabolički sindrom, pa čak i gojaznost. Postoji i potkategorija smeđe masti koja se naziva bež masno tkivo i nalazi se prošarano unutar smeđeg masnog tkiva. Smatra se da je bež masnoća posebno važna za lečenje metaboličkih poremećaja. To je zato što se najveći broj faktora rasta, hormona i citokina proizvodi u bež masnim ćelijama. Proizvodnja toplote u NRT uključuje veliki broj mitohondrija u smeđim adipocitima, kao i centralni protein koji se naziva razdvajanje proteina 1 (UCP1) ili termogenin. Kada nam je hladno, naš centralni simpatički nervni sistem oslobađa noradrenalin. Norepinefrin govori mitohondrijima da proizvode toplotu. Druge hemikalije su neophodne, na primer, tiroidni hormon je potreban da bi BAT ćelije reagovale na norepinefrin. Ljudi sa nelečenim hipotiroidizmom kod kojih štitna žlezda ne proizvodi dovoljno ovog hormona često se osećaju hladno, bez obzira na okolinu. U ovom odgovoru koji stvara toplotu, UCP 1 – slika ispod označava ga termogeninom – ljubičastim ovalom u sivim mitohondrijima – oslobađa se iz mitohondrija smeđeg masnog tkiva. Ovaj protein smanjuje proizvodnju adenozin trifosfata (ATP). ATP je rezultat pretvaranja kiseonika i hranljivih sastojaka u upotrebljivu energiju – proces poznat kao respiracija ćelija. Dalje u ovom članku naći ćete detaljan dijagram proizvodnje unutarćelijske energije. Zaustavljanjem disanja ćelija, toplota se nakuplja unutar masnih ćelija. Mogli biste pomisliti da telu ne stvarajući toliko ATP-a treba toliko energije. Ovo nije istina. Za proizvodnju toplote potrebna je značajna energija, otprilike četiri puta više od energije koju oslobađa radno mišićno tkivo. Ali to nije problem kada nemate značajno manju težinu, jer je ova dodatna energija odmah dostupna u vakuolama napunjenih trigliceridima svake masne ćelije. Ako se slučajno nalazite u hladnom okruženju tokom dužeg vremenskog perioda, ovi trigliceridi se iscrpljuju. Zatim treba da napravite energiju od hilomikrona (globusi masti i proteina) u crevnom traktu, lipoproteina uskladištenih u jetri i glukoze u cirkulaciji. Ovo je i dalje efikasno, poželjno nego lipidi koji se nalaze u adipocitima belog tkiva. Kao što mnogi od nas znaju, bele masti se vrlo teško može otarasiti!
Thermogenesis pathway in the cell – Put termogeneze u ćeliji
Drhtanje – drugi ili još jedan telesni mehanizam za proizvodnju toplote
Drugi telesni mehanizam za proizvodnju toplote – drhtanje – ne dešava se tako često kod ljudi koji imaju viši nivo smeđe masti. Novorođene bebe, na primer, ne drhte. Tek oko šest meseci starosti (kada se njihov nivo smeđe masti značajno smanjuje) kod ljudi počinje refleks drhtavice. Zbog toga se proizvodnja toplote kod smeđih masnih ćelija naziva ne-drhtava termogeneza.
Lokacija masnog tkiva
Lokacija masnog tkiva se menja sa starenjem. Iako novorođenčad ima vrlo malo WAT-a, ovo je pretežni tip kod odraslih. Potkožni WAT se nalazi ispod kože i iznad mišića u predelu koji se naziva panniculus adiposus. Žene imaju više sWAT-a u butinama i dojkama; muškarci imaju više abdomena u stomaku. Visceralno belo masno (vWAT) tkivo se nalazi u omentumu, mezentarnom i retroperitonealnom prostoru, kao pokrivajući sloj nekih unutrašnjih organa i u koštanoj srži. Smeđe (Braon) masno tkivo se nalazi u većim količinama kod novorođene bebe; imaju nizak udeo belog masnog tkiva i to ih čini mnogo podložnijim hipotermiji. Bez puno BAT-a, bebe bi bile u ekstremnoj opasnosti na temperaturama ispod 35 ° C. Kako odrastamo, odnos količine bele i smeđe masti se menja; deblji izolacioni slojevi bele masti znače da je manja potreba za BAT termogenezom. Kod odraslih, većina smeđe masti nalazi se iza peritoneuma, oko glavnih krvnih sudova, duboko u vratu, između lopatica i duž leđa.
Struktura masnog
Struktura masnog tkiva je prilično jednostavna. Ovo tkivo se sastoji od velike količine adipocita i njihovih prekursora (preadipocita) i nekih drugih tipova ćelija. Sve je zatvoreno u vlaknasti ekstracelularni matriks koji je vrlo dobro povezan sa krvnim i limfnim sudovima.
Potkožni WAT i visceralni WAT nastaju od različitih ćelija roda i ne primiraju iste gene. Oni su, fiziološki gledano, različiti, mada anatomski izgledaju gotovo isto. Boja je najvažnija razlika kada nemate mikroskop.
Sva WAT je žućkasta zbog velikih kapljica lipida koje se nalaze u jednoj unutarćelijskoj šupljini (jednookularne ćelije).
Visceralni WAT sadrži unilokularne, ali i multilokularne ćelije i one imaju veći broj mitohondrija; izgledom je sličan smeđoj masti.
Možete da osvežite pamćenje vraćanjem na prvu sliku u ovom članku koja prikazuje bele, smeđe i bež adipocite.
Veći broj mitohondrija znači više ćelijskog disanja koje obično daje energiju (vidi sliku Krebsovog ciklusa dole). Ova uloga može biti zamenjena termogenezom u masnom i smeđem masnom tkivu pod stimulacijom simpatičkog nervnog sistema koji reaguje na hladne temperature. Masne ćelije moraju da budu u direktnom kontaktu sa snabdevanjem krvlju, jer apsorbuju masne kiseline kroz zidove krvnih sudova. Masti se moraju razgraditi u crevnom traktu iz dijetalnih masti ili se moraju pretvoriti iz ugljenih hidrata u jetri u procesu koji se naziva hepatična de novo lipogeneza (glukoneogeneza) . Kada su dovoljno male, masne kiseline ulaze u membranu ćelije adipocita pasivnim i aktivnim transportnim mehanizmima. Svi adipociti sadrže čitav niz organela u citoplazmi koji uključuju mitohondrije, Golgijev aparat, endoplazmatski retikulum, ribosome, jednu ili više vakuola, jezgro i nukleolus.
Adipociti –masne ćelije- imaju jaču membranu od mnogih drugih vrsta ćelija – po snazi su slični ćelijama kostiju i hrskavice.
The steps of the citric acid cycle (Krebs cycle) Koraci ciklusa limunske kiseline (Krebsov ciklus)
Masno tkivo sadrži uglavnom adipocite sa drugim ćelijama kao što su fibroblasti, matične ćelije, makrofagi, T-ćelije, B-ćelije, mastociti, eozinofili, neutrofili i dendritične ćelije rasute po celom tkivu.
Vlaknasti matriks se sastoji od kolagenskih vlakana i kroz ovaj matriks prolazi mreža nervnih vlakana i limfnih i krvnih sudova.
Neadipociti su grupisani pod terminom stromalna vaskularna frakcija, gde se stromal odnosi na ćelije koje podržavaju adipocite, a vaskularne na snabdevanje krvlju.
U masnom tkivu ima puno belih krvnih zrnaca – mnogi naučnici smatraju da su poremećaji povezani sa težinom autoimuni poremećaji.
Adipocit bele masti sadrži centralnu vakuolu koja se puni trigliceridima, slobodnim masnim kiselinama, holesterolom i jednostavnim gliceridima. Do 95% telesnih lipida može se istovremeno odložiti u masno tkivo, većina u WAT.
WAT ćelije se toliko napune lipidima da se citoplazma i organele zgnječe o ćelijsku membranu, dajući adipocitu svoj prepoznatljiv okrugli oblik I žutu boju.
Veliki broj adipocita ispunjenih lipidima u belom masnom tkivu lako je uočiti ako se načini dovoljno dubok rez kožni rez.
Ćelije belog masnog tkiva WAT su u stvari loptaste bledo do zlatno žute boje kao što vidite na slici dole.
You can clearly see the swollen, yellow adipocytes – Jasno se mogu videti otečeni, žuti adipociti
Smeđe i bež masne ćelije su jednostruke i multilokularne (sadrže više vakuola), a multilokularne ćelije imaju mnogo veći broj mitohondrija; to znači da su bolji u proizvodnji toplote. Gen koji izražava razdvajanje proteina 1 je visoko aktivan u Brown AT, ali je gotovo tih u belom masnom tkivu (WAT).
Smeđe i bež masno tkivo takođe igraju endokrine uloge poput bele masti i luče slične adipokine. Masna masnoća bež ima tendenciju da sadrži veće vakuole i nešto manje mitohondrija od smeđih adipocita, što pokazuje da su karakteristike stvaranja toplote prvenstveno funkcija smeđeg masnog tkiva.
Pitanja i odgovori koji rezimiraju ceo tekst o masnom masnom tkivu
Zašto je ljudska masnoća žuta?
Telo sadrži specijalizovane masne ćelije zvane adipociti koje se prebacuju između smeđih i belih ćelija, prema studiji. …
Bele masne ćelije – takođe nazvane žute masne ćelije – koje su žute boje uzrokovane akumalacijom masti u rezervoaru inače bi sa praznim rezervoarom bile bele ćelije. I to ono što obično imate pomislite kada je reč o masti
Šta je bela mast u ljudskom telu?
Bela masnoća ili belo masno tkivo (WAT) je standardna masnoća koju verovatno znate celog svog života. Čuva vašu energiju u velikim kapljicama masti koje se akumuliraju oko tela.
Akumulacija masti pomaže vam da se zagrejete bukvalno pružajući pasivnu i aktivnu izolaciju za vaše organe.
Smeđa masnoća u poređenju sa belom masti
Studija objavljena u časopisu Cell Metabolism otkrila je da telo reguliše način na koji se telesna mast skladišti pomoću „prekidača“, pretvarajući je iz belih masnih ćelija u braon masne ćelije – i obrnuto – u zavisnosti od situacije.
Telo sadrži specijalizovane masne ćelije zvane adipociti koje se prebacuju između smeđih i belih ćelija, prema studiji. Kada jedete, mozak reaguje na insulin, podstičući ga da šalje signale ćelijama adipocita da postanu braon. Zatim, kada ne jedete, ćelije adipocita se vraćaju na belo da bi uštedele energiju.
Bele masne ćelije – takođe nazvane žute masne ćelije – su ono o čemu obično mislite kada je u pitanju masnoća. Ova vrsta masti se nalazi u celom telu i postoji radi zaštite i izolacije organa, ali prevelika količina masti dovodi do debljanja i potencijalnih zdravstvenih problema.
Smeđe masne ćelije dobijaju boju iz krvnih sudova i mitohondrija u njima i generišu toplotu koja zauzvrat pomaže u sagorevanju bele masti.
Prvobitno su naučnici mislili da samo bebe imaju smeđe masne ćelije, ali studija iz 2009. godine otkrila je male količine smeđe masti kod odraslih.
Dalje, istraživači su otkrili da su mršavije osobe sa nižim indeksima telesne mase (BMI – Body Mass Inex ) imale više smeđe masti nego odrasli sa višim BMI.
Istraživači nisu razumeli zašto mršavi ljudi imaju više smeđih ćelija, dok ljudi sa gojaznošću imaju manje – do sada.
Vodeći istraživač profesor Toni Tiganis kaže da studija pokazuje da ćelije adipocita kod gojaznih ljudi nikada ne prelaze na smeđe ćelije, podstičući stalno skladištenje i povećanje telesne težine
„Ono što se dešava u kontekstu gojaznosti je da prekidač ostane stalno uključen – ne uključuje se i ne isključuje tokom hranjenja“, napisao je u studiji. „Kao posledica toga, braon se stalno isključuje, a potrošnja energije se stalno smanjuje, pa kad jedete, ne primećujete srazmerno povećanje potrošnje energije – a to promoviše debljanje.“ Uloga bež masti u telu Većina fokusa je na smeđoj i beloj masti, ali postoji još jedna boja masnih ćelija koju biste trebali znati.
Bež masnoća je poput smeđe masti po tome što je ćelija koja sagoreva energiju. Nalazi se ispod kože – obično u količini zrna graška oko kičme i vratne kosti – koja se pretvara iz belih masnih ćelija tokom vežbanja, zahvaljujući hormonu poznatom kao irisin, i sagoreva dodatne kalorije.
Pravi ključ za sprečavanje prekomernog nakupljanja žutih masnoća je, prema istraživačima, pronaći način da se poveća broj smeđih (i bež) masnih ćelija kako bi se pomoglo sagorevanju viška energije i belih masnih ćelija.
Lakše je reći nego učiniti, iako je otkriće „prekidača“ u mozgu ogroman napredak.
Sledeći korak je pronalaženje načina da se preoblikuje prekidač kod ljudi sa gojaznošću. „Ono što su naše studije pokazale je da postoji osnovni mehanizam koji obično osigurava da se potrošnja energije poklapa sa unosom energije. Kada je ovo neispravno, dobijate više kilograma ”, rekao je Tiganis. „Potencijalno ćemo možda moći ponovo da povežemo ovaj mehanizam da bismo promovisali potrošnju energije i gubitak težine kod gojaznih pojedinaca.“ Nažalost, svaka terapija je još uvek „daleko“, rekao je. Kako povećati braon masne ćelije u telu Ipak, nemojte se previše razočarati; gubitak težine je i dalje moguć bez obzira na broj belih i smeđih masnih ćelija koje imate.
U ovom slučaju se primenjuje tipičan savet „jedi manje, kreći se više“ – sve dok to ne odeš predaleko – što znači da treba da jedeš manje kalorija nego što sagorevaš dnevno. Ili se možete odlučiti za vežbanje na hladnijim temperaturama kako biste aktivirali te smeđe i bež masne ćelije.
U studiji iz 2012. godine, šestorica muškaraca volontera ostala su neaktivna tri sata dok su nosili hladno odelo sa temperaturom od 17,8 C (64,4 F). Posle tri sata, dobrovoljac je sagoreo 250 kalorija više nego što bi inače. Ne zvuči puno, ali 250 kalorija dnevno može vremenom dovesti do ozbiljnog gubitka kilograma.
